NOVOGODIŠNJI POPUST SAMO U DECEMBRU!

60% popusta na kasi, na istaknute cene, za celokupan asortiman.
Akcija traje do 29.12.2017.

Ne prodajemo robu na rate, kredit, administrativnu zabranu
i sve druge vidove odloženog plaćanja.

GALERIJA ESFAHAN SVIM SVOJIM DUGOGODIŠNJIM MUŠTERIJAMA
A I BUDUĆIM KUPCIMA ŽELI
SREĆNU NOVU 2018. GODINU I BOŽIĆNE PRAZNIKE.




Persijski tepisi - Kratka istorija

Tepih je jedan od nezamenljivih elemenata u dekoru i opremi svakog doma, pa je stoga kroz istoriju i njegova funkcija bila dvojaka, funkcionalna kao sredstvo za zaštitu ukućana od niskih temperatura ili od prašine u ruralnim oblastima, tako i estetska, umetnička i dekorativna za ulepšavanje prostora u kome provodimo vreme.

Takođe tepih je predstavljao i formu vizuelnog izražavanja koja je zamenjivala pismo kod nepismenih nomada a u mnogim predelima orijenta to predstavlja i dan danas. Osim toga dobar i bogato dekorisan tepih je oduvek bio i stvar prestiža jer je odslikavao bogatstvo i moć njegovog vlasnika.

13

Pošto je tepih u odnosu recimo na statue ili kipove napravljen od strukturalno manje trajnih materijala kao što su vuna, svila i pamuk a sam po sebi je objekat grublje eksploatacije nego što su recimo slike, broj sačuvanih tepiha iz najranijih vremena je veoma mali i uglavnom na nivou fragmenata ili posrednih dokaza tako da mi danas imamo samo obrise i predpostavke o nastanku i najranijim počecima izrade tepiha. Stoga počeci pravljenja tepiha i dalje ostaju u domenu spekulacija.

Informacije radi najstariji sačuvani primerak tepiha koji je rađen tehnikom čvorovanja koja se i danas koristi i u maniru današnjih orijentalnih tepiha je čuveni Pazyryk. Kod ovog tepiha postoji jasna podeljenost između polja tepiha i njegovih bordura. Spoljna bordura sadrži motive persijskog konjanika,ukupno njih 28 što odgovara broju ljudi koji nose Xerxes-ov tron na reljefima u Persepolis-u. U unutrašnjoj borduri je prikaz  tzv. žutog pegavog jelena koji je veoma retka životinja a uglavnom nastanjuje predele blizu obale Kaspijskog mora u severnom Iranu, tako da je ova životinja poznata u svetu kao iranski žuti jelen. Boje su esencijalno iste kao boje na primercima tepiha iz 19 veka. Tepih su 1949 godine pronašli ruski arheolozi u područiju planine Altai blizu mongolske granice. Tepih potiče iz petog veka pre nove ere sačuvan je slučajno jer je bio konzerviran u ledu koji je nastao tako što su drevni pljačkaši grobnica ostavili rupu kroz koju je ušla voda i zaledila tepih. Tepih se danas  čuva u Hermitage Museum  u Sankt Petersburgu.

Otkriće Pazyryk tepiha je od krucijalnog značaja i potvrđuje postojanje izuzetno finih ručno čvorovanih tepiha u prvom milenijumu pre nove ere, i dokazuje teoriju da je izrada tepiha bila široko rasprostranjena kroz pojas Bliskog istoka i Centralne Azije zato što su u Asirskoj kraljevskoj palati u Nineveh-u skoro četiri hiljade kilometara dalje pronađene podne pločice sa skoro indentičnim dizajnom kao sa Pazyryk tepiha.

15

Zanimljiva su dva pristupa o nastanku prvih tepiha, da li su oni nastali iz potrebe da se ublaže surovi klimatski uslovi ili kao izraz vekovne ljudske aspiracije ka umetničkom izrazu.
Po jednom pristupu tepihe su prvo počeli da prave pastirski nomadi, koji se razlikuju od nomada lovaca po tome da oni nisu ubijali životinje samo zbog njihovih koža. Stoga su tepisi sa florom verovatno nastali kao težnja nomadskih pastira ka imitiranju životinjskih koža i verovatno su ti najraniji tepisi imali čupav i rutav flor. Kasnije dolazi dizajn kao nadogradnja na nešto što je u početku imalo zaštitnu funkciju, jer je sigurno da su surovi klimatski uslovi centralno azijskih stepa u mnogome doprineli potrebi za razvojem takvih vrsta tkanina.    

Po drugom pristupu se navodi da je složena tehnika čvorovanja tepiha usko povezana sa nastankom i uspostavljanjem prvih '' gradskih'' civilizacija kao što su recimo Vavilon i Nineveh. U ovom kontekstu tepisi su proizašli iz izrade mozaika,a korišćeni su u dekorativne svrhe i to kao zidni zastori, prekrivači za krevete i pokrivači za sedenje. Upotrebu tepiha kao podnih prostirki razvili su kasnije nomadski pastiri zato da bi se zaštitili od hladnoće i da bi prekrili zemlju na kojoj su podizali svoje šatore.
Pošto nijedna od ovih teorija nije potkrepljena sa neposrednim dokazima preovlađuje mišljenje da su se tepisi razvili u okviru drevnih civilizacija Bliskog istoka koje su za razliku od nomada imale geografski određene predele svog prostiranja. To je potkrepljeno posrednim dokazima koje nam daju istorijski spisi i arheologija. Bitno je i gledište po kome su se nomadski pastiri razvili nakon formiranja seoskih sredina jer su tehnike nomadskog pastirstva zahtevale malo komplikovanije metode za koje se predpostavlja da su razvijene i preuzete iz seoskih sredina. U svakom slučaju sve ovo je dovoljan dokaz koji potvrđuje da je malo verovatno da ćemo ikada dobiti tačne i egzaktne odgovore na pitanja kada, kako, gde, i zbog čega je nastao tepih.

Izraz orijentalni tepih ima dvojako značenje i često može dovesti u zabunu čoveka koji nije udubljen u materiju. Pod bukvalnim značenjem izraz orijentalni tepih može sa pravom označavati svaki tepih izrađen na prostoru orijenta bez obzira na to kako je napravljen. U praksi i u usko stručnom smislu izraz orijentalni tepih se koristi samo prilikom opisivanja ručno rađenihi tepiha (rade se tehnikom ručnog čvorovanja) i ćilima (rade se tehnikom ručnog tkanja) i to po tradicionalnim metodama i tehnikama u drevnim regionima Persije(Iran), Anatolije(Turska), Afganistana, Kavkaza, Balučistana, Turkestana, Kine, Indije, Pakistana, delova severne Afrike i delova Balkana.

Persijski tepisi i njihova istorija su vrhunac umetničkog izraza čija tekovina izrade datira 2500 godina unazad.
Persijski tepisi spadaju u grupu orijentalnih tepiha i njihovi su najznačajniji i najkvalitetniji predstavnici kako po kvalitetu izrade, bogatstvu dizajna i kombinaciji kolornih šema tako i po tradiciji i reputaciji koju uživaju u svetu, pošto Persijanci to jest današnji Iranci spadaju u pionire među drevnim civilizacijama koje su se bavile izradom tepiha. Zato se često u današnjem svetu kao sinonim za orijentalne tepihe koristi izraz persijski tepih jer su najfiniji i najistaknutiji primerci u orijentalnoj tekstilnoj umetnostu upravo došli iz Persije. Ali persijski tepisi su samo oni tepisi koji su izrađeni u Iranu ručnim radom i tradicionalnim tehnikama. Kroz celu istoriju Persije, a i danas u Iranu, izrada tepiha je rangirana uz bok sa slikarstvom, arhitekturom, skulptorstvom, grnčarskim i keramičarskim radovima. I u drugim zemljama orienta se izrađuju orientalni tepisi ali se oni ne svrstavaju u grupu persijskih tepiha već svi oni imaju svoje posebne grupe, karakteristike i obeležija u zavisnosti iz koje civilizacije ili kog naroda potiču.

97615

34281110

Predpostavlja se da je Kajrus Veliki koji je inače bio osnivač persijskog carstva doneo umetnost izrade tepiha u Persiju posle osvajanja Vavilona 539 godine pre nove ere. Istorijski podaci i spisi nam govore o tome kako je dvor Kajrusa Velikog bio ukrašen veličanstvenim i visoko sofisticiranim tepisima. Takođe se navodi da je grobnica Kajrusa velikog koja se nalazi u Pasargadae blizu Persepolisa bila prekrivena finim tepisima. Vrlo je verovatno da su nomadi iz Persije čak i pre Kajrusovog vremena znali za upotrebu čvorovanih tepiha, a njihova stada ovaca i koza su im obezbeđivala visokokvalitetan materijal za tu namenu.

Prvi dokumentovani dokazi o postojanju persijskih tepiha dolaze iz kineskih tekstova koji opisuju tepihe iz vremena Sassanid dinastije (224-641 godina nove ere). Huan Tsang, kineski putopisac, iz sedmog veka nove ere hvalio je u svojim rukopisima umetnost Persijanaca u izradi tepiha i svilene odeće. Imperator Heraclius je sa svog pohoda 628 god.nove ere prilikom osvajanja grada Ctesiphon-a, glavnog grada dinastije Sassanid doneo mnoštvo raznih tepiha. Arapi su takođe osvajali Ctesiphon 637 godine nove ere i među plenom su imali mnoštvo tepiha od kojih je jedan bio čuveni baštenski tepih nazvan '' Khosro-ov prolećni tepih '' ili ''Baharestan''. Tepih je po predanju imao 270 kvadratnih metara i prikazivao je baštu sa drvećem, cveće i tekuću vodu sve oslikano u zlatnim i srebrnim nitima, svili i ukrašeno dragim kamenjem, tako da je vladar tokom zimskih meseci mogao da uziva u prizorima proleća. Sa svojim neodoljivim sjajom i prikazima ovaj tepih je ušao u istoriju kao najplemenitiji i najfiniji tepih ikada napravljen. Napravljen je za vreme vladavine Khosro-a I (531-579 godine nove ere) i nalazio se u dvorani za prijeme u palati u gradu Ctesiphon-u. Imao je politički značaj kao indikator moći i bogatstva kralja, a njegova lepota je označavala božansku ulogu kralja.

Arapski istoričari su na sledeći način opisali tepih '' Bordura tepiha je veličanstvena cvetna postelja od plavog, crvenog, belog, žutog i zelenog dragog kamenja, u pozadini je boja tla imitirana zlatom, providno drago kamenje nalik kristalima davalo je iluziju vode, cveće je bilo oslikano u svili a voće od raznobojnog dragog kamenja''. Arapski osvajači su rasparčali tepih među sobom tako da nemamo nikakav materijalni dokaz o njegovom postojanju osim posrednih dokaza iz spisa toga vremena.
Posle perioda dominacije arapskih kalifata Turci Seldžuci su osvojili Persiju. Njihova dominacija od 1038 do 1194 godine nove ere bila je značajna za istoriju persijskog tepiha. Njihove žene su bile vrlo vešte u pravljenju tepiha a koristile su turski čvor. U provincijama Azerbejdzan i Hamadan gde je uticaj Seldzuka bio najjači i najduže trajao turski čvor se koristi i dan danas.



cvor1cvor2

Turski (TURKBAFF)GHIORDESili simetričan čvor  Persijski (FARSIBAFF)SENNEH ili asimetričan čvor
 

Kod turskog čvora vuna se obmotava oko dva susedna vertikalna vlakna potke ili osnove i krajevi vune se izvlače između ta dva vlakna.
Kod persijskog čvora vuna se obmotava oko jednog vertikalnog vlakna potke i jedan kraj vune izlazi oko tog vlakna dok drugi kraj vune ide ispod susednog vlakna i izvlači se na gore tako da se krajevi vune pojavljuju između svakog vlakna potke ili osnove .
Ni jedan ni drugi tip čvora nemaju neke posebne prednosti ili mane u odnosu jedan na drugog. Poznavanje tipa čvorova na tepihu može da bude jedan od indikatora u kom delu Irana se tepih pravio i da li je to zaista taj tip tepiha. Primera radi persijski čvor se zove još i SENNEH ali tkači u gradu SENNEH-u koriste turski čvor. Takođe poznavanje tipa čvora je bitno prilikom brojanja čvorova i izračunavanja broja čvorova po jednom metru kvadratnom pošto je broj čvorova po metru kvadratnom jedan od faktora koji određuje finoću tepiha.
Mongoli su osvojili i kontrolisali Persiju od 1220 do 1449 godine nove ere. Iako je njihova vladavina bila u suštini dosta brutalna oni su postepeno podpali pod uticaj Persijanaca. Palata u Tabriz-u je za vreme Ghazan Khan-a imala popločane podove prekrivene veoma vrednim tepisima. Takođe mongolski vladar Šah Rokh (1409-1446) doprineo je rekonstrukciji mnogo čega što je uništeno tokom mongolske vladavine i podstakao je i obnavljanje svih umetničkih aktivnosti u regionu pa tako i izradu tepiha. Tepisi u ovom periodu su bili dekorisani prostim motivima koji su uglavnom bili geometrijski. Ali uz obilatu i bogatu dvorsku podršku sa razboja koji su bili subvencionisani od strane dvora i uz pregalaštvo nanovo uspostavljenih tkačkih majstorskih škola počinju da se pojavljuju sve finiji i vredniji primerci tepiha koji su bili napravljeni od nafinijih materijala. Još jednom je kvalitet umetnosti čvorovanja tepiha opravdao svoj značaj.       

Persijski tepih je dostigao svoj zenit za vreme vladavine Safavid dinastije u 16 veku nove ere. Od tog doba počinje era persijskih tepiha za koju ima dosta dokaza jer se oko 1500 tepiha iz toga doba čuva u raznim muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta. Nakon zauzimanja trona i ustoličavanja svoje prestonice u gradu Tabriz-u 1499 Šah Ismail(prvi vladar iz dinastije Safavid) je postavio temelje za ono što je postala nacionalna industrija koja je izazivala zavist okolnih zemalja i takva situacija se sa manjim prekidima održala do današnjih dana. Nadolazeći uspon grada Tabriza doveo je do opadanja značaja grada Heriz-a. Mnogi od najboljih majstora su bili privučeni ovom novom dvorskom patronažom. Drugi vladar iz dinastije Safavid, Šah Tahmasp (1524-1576 god.nove ere) je značajno povećao dvorsku patronažu namenjenu izradi tepiha i negde u to vreme izrada tepiha je pretrpela značajnije promene. Akcenat se sve više stavljao na naturalističku formu prikaza dizajna i šara, pa je i izrada tepiha morala da bude transformisana novim umetničkim stilovima. Ti dizajni i šare su zahtevale mnogo razvijeniju tehniku od one koja je bila zastupljena na nivou seoskih radionica. Gotovo je sigurno da su se dizajni za tepihe pripremali na kartonima u razmeri 1:1 pre nego što je izrada tepiha počinjala, i da su u tome učestvovali istaknuti slikari Persije toga doba. Finoća rada, materijala i raskošni dizajni ukazuju nam da su u tu svrhu odvajana od strane dvora velika materijalna sredstva. Tokom vladavine Šah Abbas-a (1587 – 1629 god.nove ere) trgovina i zanatstvo su procvetale u Persiji. On je podstakao kontakte i trgovinu sa Evropom a svoju prestonicu je preselio u grad Esfahan pretvorivši ga u jedan od najlepših gradova u Persiji. U Esfahanu je osnovao kraljevsku radionicu za tepihe, u kojoj je zaposlio umetnike na izradi dizajna za tepihe i najpoznatije majstore tkače toga vremena koji su izrađivali tepihe. Zadužio je službenike krune kako bi osigurao očuvanje integriteta industrije tepiha i u ovom periodu umetnost izrade tepiha je još jednom dosegnula do neslućenih visina. Tavernier i Charden, čuveni istraživači, su u toku vladavine Safavid dinastije, posetili kraljevske radionice za izradu tepiha u gradu Esfahan-u i tom prilikom su zapisali da dvorske rezerve obezbeđuju najbolju vunu, najfinije izrađena svilena, zlatna i srebrna vlakna za majstore koji rade u kraljevskim radionicama za izradu tepiha. Takođe je razvio i podpomagao upotrebu zlatnih i srebrnih niti koje su se u kombinaciji sa svilom koristile za čvorovanje tepiha. Najpoznatiji od takvih tepiha je čuveni krunidbeni tepih koji se danas nalazi u Rosenburg Castle u Kopenhagenu. Ovaj tepih je čvorovan u kombinaciji svilenih i zlatnih vlakana i prezentovan je ženi Frederika 3. kraljici Sofiji Ameliji od strane Holandske Istočno Indijske Kompanije 1666 godine nove ere. Ime nosi po činjenici da je korišćen tokom ceremonije krunisanja Frederika 4. 1699 godine nove ere.

14

Ovi tepisi su pravljeni za dvor i visoko plemstvo i bili su zaštićeni kao i svako drugo zlatno blago. Oni su imali posebne čuvare i kada su iznošeni u posebnim prilikama bili su prekriveni lakom i providnom tkaninom kako bi se zaštitili od habanja. Neki od tih tepiha se i danas čuvaju u riznicama raznih kraljevskih kuća. Veliki broj tih tepiha je otišao za Poljsku posebno nakon što je kralj Sigmund poslao trgovce u Persiju da mu ih pribave. Iz tog perioda datiraju i tepisi iz takozvane poljske serije za koje se prvo mislilo da su nastali u poljskoj ali je kasnije ustanovljeno da su izrađeni u dvorskoj majstorskoj radionici u gradu Esfahanu. Neki od veoma skupih svilenih tepiha koji koji su oko 1600 godine napravljeni u gradu Kashan-u takođe za kralja poljske Sigmunda čuvaju se u ''presidentz'' muzeju u Varšavi . Sigurno dva najpoznatija tepiha iz perioda Safavid dinastije  datiraju iz 1539-40 godine i dolaze iz džamije u gradu Ardebil-u. Po mišljenju mnogih stručnjaka oni predstavljaju vrhunac u izradi dizajna persijskih tepiha. Veći tepih se danas čuva u londonskom Victoria and Albert Museum dok je drugi izložen u Los Angeles County Museum.

Takođe iz toga doba, 1542-3 je i ''lovački'' tepih koji se nalazi u Milanu u Poldi Pezzoli Museum.  Sličan tepih je lovački tepih od čiste svile koji se čuva u Osterreichisches Museum fur Angewandte Kunst u Beču. Veruje se da ga je imperator Leopold 1. dobio od Petra velikog. Drugi primerci čuvenih iranskih tepiha se čuvaju u muzejima Pariza, Metropolitan Museum of Art iz New York, Philadelphia Museum of Art, Muzeju tepiha u Tehranu, Iran-e-Bastan, i Astaneh-Kodseh Razavi u gradu Mashad-u.
Na osnovu svojih dizajna i konstrukcija ustanovljeno je da su se za vreme Safavid dinastije tepisi izrađivali u četiri široke oblasti. Na severozapadu oko grada Tabriz-a, na jugoistoku oko grada Kerman-a, u centralnoj Persiji oko gradova Esfahan i Kashan i na istoku u provinciji Khorasan sa gradom Herat i kasnije gradom Mashad.
Poslednji veoma fini svileni tepisi iz toga doba su pravljeni za okruženje sarkofaga Šah Abbas 2.
Kraljevski period u izradi persijskih tepiha se završava sa Avganskom invazijom iz 1722 godine nove ere. Afganci su uništili i opljačkali Esfahan. Na sreću njihova dominacija je trajala veoma kratko, samo do 1736 godine nove ere.
Mladi poglavica iz oblasti Khorasan, Nader Kan, postaje persijski Šah. On je tokom cele svoje vladavine sve snage svoje zemlje koristio u kampanjama protiv Afganaca, Turaka i Rusa. Tokom ovog perioda i nekoliko teških godina nakon njegove smrti 1747 god.nove ere nije napravljen nijedan tepih neke velike vrednosti. Jedino su nomadi i zanatlije u malim selima nastavile tradiciju ove umetnosti.

12        

U poslednjoj četvrtini devetnaestog veka i tokom vladavine Qajar dinastije trgovina i zanatstvo su povratili svoj značaj. Proizvodnja tepiha je procvetala još jednom sa trgovcima iz grada Tabriz-a koji su izvozili tepihe za Evropu preko Istanbula. Krajem devetnaestog veka neke evropske i američke kompanije su zasnovale posao u Persiji i organizovale zanatsku proizvodnju tepiha namenjenih zapadnom tržištu. Osim nekih izuzetaka takva proizvodnja je bila fokusirana na kvantitet a na uštrb kvaliteta. Jeftine boje, vuna niskog kvaliteta, hemijski tretmani izbeljavanja i ublažavanja jakih boja i prefarbavanje tepiha (najpoznatiji primer za to su Sarouk i Kerman tepisi namenjeni američkom tržištu sa kraja 19 i početkom 20 veka), dizajni bez ikakvog značenja diktirani od strane inostranih uvoznika skoro su uspeli da industriju persijskih tepiha bace na kolena.
Posle sporadičnih i često neuspešnih napora da spreči propadanje, država je preduzela drastične mere i konfiskovala  tepihe za čiju izradu su korišćene jeftine anilinske boje i loša vuna. 1903 godine donet je i jedan zakon koji se striktno primenjivao a po kome je bio zabranjen uvoz anilinskih boja a bojadžinice koje budu bojile vunu takvim bojama biće spaljene do temelja dok će se tkačima koji budu čvorovali tepihe sa vunom obojenom ilegalnim anilinskim bojama odseći desna ruka. Takve drakonske mere su dale rezultata i persijski tepisi se ponovo vraćaju na staze stare slave. Majstori bojadžiskog zanata ponovo dobijaju svoj smisao i ulogu revitalizuju se majstorske tkačke radionice, umetnici dizajna se sve više traže, gajenje ovaca je u ekspanziji i ukratko ponovo oživljava cela jedna industrija. U Tehran-u je osnovana i ''Iranska Kompanija za Tepihe'' koja u svom sastavu ima i školu dizajna a zadatak joj je da obnovi i sačuva integritet umetnosti izrade persijskih tepiha i da proučava, razvija i obnavlja veličanstvene radove iz 15 i 16 veka nove ere.
Danas je izrada tepiha najznačajnija i najcenjenija umetnost čije se tajne dizajna i ručne izrade prenose sa kolena na koleno. Beskonačne kombinacije boja jedinstveni dizajni sa unikatnim kombinacijama šara i kvalitetni materijali čine persijske tepihe najboljima na svetu. Oni u sebi sadrže nekoliko kvaliteta  odjednom : finoću, eleganciju, unikatnost i trajnost.

 

 

 

 

 

 

 

GALERIJA ESFAHAN
                                                                            
11070 Novi Beograd
                                                                             
Sava Centar
Milentija Popovića br. 9, lokal br. 61
(pored glavne blagajne)

www.persijskitepisi.com
office@persijskitepisi.com

   

NAJBOLJI SAVET
ZA KUPOVINU

Kupjte persijske tepihe u specija- lizovanim radnjama za prodaju
persijskih tepiha koje uvoze robu direktno iz Irana







 
design by www.eklipsa.com